Пројекти на Универзитету

Климатске промјене узроковане негативним антропогеним утицајима доводе до брзог губитка биодиверзитета. Да би се ублажио негативни утицај, важно је разумјети основне процесе и предвидјети будуће промјене. Када климатске промјене еколошке услове једног подручја помијерају ван граница еколошке нише одређене врсте, могу се јавити четири сценарија: (1) изумирање врсте, (2) миграција/распростирање на више или ниже географске ширине, (3) локални опстанак ...

Након успјешног завршетка серијског пројекта "ГИС база васкуларне флоре Републике Српске", Република Српска је добила Информациони систем о васкуларној флори - Флору Српске, који је доступан на http://florasrpske.rs.ba. Информациони систем обухвата таксономске и просторне податке о 3697 таксона васкуларне флоре на нивоу врсте и подврсте који су забиљежени на простору Републике Српске, представљајући значајан допринос ботаници и биоинформатици у региону...

Да би се обезбиједило континуирано и дугорочно одрживо коришћење шимских ресурса, посебно у контексту адаптације и ублажавања негативних ефеката климатских промјена, потребно је шумске екосистеме одржавати у стабилном стању што се обезбјеђује очувањем природног биодиверзитета, тј. активном или пасивном заштитом шумских станишта и њихових компоненти. Међутим, да бисмо били у стању да вршимо адекватну заштиту шумских станишта...

Прикупљање података о клими, типовима и деградацији земљишта и садржају органског угљеника у различитим типовима шумских земљишта на подручју Републике Српске, са циљем да се утврди постојеће стање земљишних ресурса, као и њихова угроженост/отпорност на различите факторе. Наведено истраживање реализује се у оквиру COST акције, како би и наша држава дала допринос очувању земљишног диверзитета.

Пројекат има за циљ утврдити степен адаптираности, потенцијале и ризике најчешће четинарске врсте дрвећа у нашем шумарству - дуглазије. Истраживање има за циљ утврдити степен адаптираности врсте и њених провенијенција на услове у БиХ и реакцију на еколошке услове средине са акцентом на климатске промјене.

Пројектом ће се истражити постојање необраслих површина (голети) у сливу Врбаса, теренским истраживањем и дигитално, употребом ГИС технологије, њихово картирање и идентификација, како би се на бази добијених резултата припремиле могуће мјере односно рјешења заснованих на природи чиме би се утицало на смањење природних катастрофа у сливу (поплаве, бујице, ерозија и слично). Познавање станишних услова и мјеста распрострањења голети у сливу Врбаса ће дати основу за планирање и увођење концепта ...

Утврђивање стања земљишних ресурса Републике Српске, те могућих природом инспирисаних рјешења у борби против деградације земљишта.

- Праћење нових технологија у оснивању нових шума - трасфер знања у производњи садног материјала - пошумљавање крајева са аридном климом примјеном нових технологија - учешће у активностима публиковања и дисиминације знања и искустава стеечених кроз COST акцију која има за циљ унаприједити процесе оснивања шума Праћење огледа и трансфер знања из науке у праксу о асистираној миграцији (контролисан трансфер шумског репродуктивног материјала у свјетлу климатских промјена)...

Познавање стања шума и шумског земљишта у датом времену и простору представља кључну активност у планирању газдовања шумама и шумским земљиштем те обезбјеђивању континуираног одрживог, ефикасног и економичног коришћења шумских ресурса. Међутим, главни предуслов за тачно познавање стања шумских екосистема је прецизна и тачна инвентаризација типова шумских станишта...

Економско-финансијски модели газдовања шумским култрама могу послужити као основ за планирање у смислу исплативости интервенција и побољшања општег стања ове категорије шума. Карактеристично је да класификација стабала у шумским културама често изискује процјене које нису у складу са њиховим реалним потенцијалом, јер се у оперативи користи класификација из природних шума...

Губар (Lymantria dispar L.) је штеточина која је од природе присутна на нашим просторима. На подручју Републике Српске губар се у прошлости појављивао у градацијама ужег или ширег обима. Најновије појављивање губара забиљежено је на подручју „Центра за газдовање кршом“. Боров четник (Thaumatopoea pityocampa Schiff.) представља озбиљну штеточину различитих врста борова Боров четник је изузетно неугодна штеточина не само за своје домаћине, разне врсте борова, већ и за животињски свијет, посебно човјека...

иљ пројекта је утврђивање степена угрожености и деградације земљишта од пожара на одабраним подручјима и процјена штета по шумске екосистеме и животну средину. Такође, циљ пројекта је идентификација главних узрока пожара у Босни и Херцеговини, упознавање доносиоца одлука и локалног становништва са новим...

Пројекат се састоји од праћења параметара битних за усмјерено коришћење шумског репроддуктивног материјала: праћење опстанка врста на нивоу популација у огледима са шумским врстама у РС/БиХ, праћење динамике раста различитих популација у огледима са шумским врстама у РС/БиХ, утврђивање генетичке варијабилностима у огледима у РС, БиХ, праћење стања у зависности од промјене климе у огледима, обрада података и припрема за публиковање...

Резултати новијих истраживања доказују да су пасивне мјере очувања Панчићеве оморике неефикасне те да се њен ареал смањује, а бројност стабала опада. Посебно су угрожене географски изоловане и мале популације, како у Републици Српској, тако и у Србији. Ово још више долази до изражаја у погледу тренутних и пројектованих климатских промјена...

Издавачка дјелатност наставног особља Шумарског факултета у Бањој Луци је од великог значаја за развој факултета. Сваке године поред редовних публикација, објављује се и низ научно-стручних рукописа који су од великог значаја за развој шумарске науке и струке. Током сваке године Шумарски факултет има своја редовна издања (Гласник Шумарског факултет који је сврстан у водеће часописе националног значаја прве катедгорије, затим Информативни билтен)...

Сваким даном све више постајемо свијесни значаја и непроцијениве вриједности прашума, старих шума односно шума у којима није било директног дјеловања човјека. Вишегодишња истраживања и пракса у области шумартва су показали да је најбољи начин очувања шума оптимално газдовање прилагођено врстама дрвећа и станишним условама, односно газдовање у којем се у што већој мјери опонашају природни процеси...

Овај пројекат је наставак тематског пројекта Израда запреминских и сортиментних таблица за храст китњак у Републици Српској који се већ финансира из средстава посебних намјена за шуме.

Храстова мрежаста стијеница Corythucha arcuata Say. представља штеточину првенствено храстових шума. Како се овдје ради о интродукованој врсти, која је на подручју БиХ први пута званично регистрована 2018. године, многе су непознанице по питању њене појаве на подручју Републике Српске...

У веома широком спектру података о шумском фонду које су потребне за израду планова газдовања посебно су значајне информације о структури дрвне масе у састојинама односно газдинским класама. Посебно су значајни подаци о запреминској и квалитативној структури дрвне масе састојина односно газдинских класа. Метод за утврђивање запреминске и квалитативне структуре је метод запреминских и сортиментих таблица, полазећи од таксационих елемената утврђених премјером шума...