Владан Стојнић
асистент

У даљинској детекцији велики број сензора непрестано снима земљину површину, са различитим просторним и спектралним резолуцијама и различитим фреквенцијама покривања. Поред традиционално кориштених платформи у задње вријеме је експанзији података ове врсте допринијело све веће кориштење беспилотних летјелица. Кориштењем беспилотних летјелица цијена снимања је постала нижа и постало је могуће снимање дијелова Земљине површине и објеката у вишој резолуцији...

Активности у пројекту ће обухватити преглед релевантне научне и стручен литературе како би се утврдило стање у области и правци активности којима се може дати допринос у развоју алгоритама парадигме Edge computing. Очекивано је да ће експериментална верификација развијених алгоритама на овом пројекту показати њихову ефикасност...

Развој аутомобилске индустрије укључује опремање возила рачунарима и сензорима који су у могућности да пруже подршку приликом вожње и паркирања, као и да пруже корисне информације о стању на цестама и путевима...

Параметри животне средине (квалитет ваздуха, воде и земљишта) имају велики утицај на сва жива бића и зато је њихов мониторинг дефинисан многим међународним и националним регулативама. Уобичајени приступ у праћењу параметара животне средине је заснован на непокретним мјерним станицама које карактерише висока тачност и прецизност, али и висока цијена инсталације и одржавања. Развојем технологије појављују се комерцијално доступни сензори за мјерење параметара животне средине...

Апроксимативно рачунање се односи на развој алгоритама дигиталне обраде сигнала који уводе незнанте апроскимације приликом нумеричких операција, при чему долази до значајне уштеде рачунарских ресусрса...

рој сензора који прикупљају информације о физичком свијету, као и обим прикупљених информација су у непрестаном порасту. Када је ријеч о прикупљању велике количине података, све значајније мјесто заузимају сензорске мреже. Сензорске мреже се састоје из великог броја сензорских чворова који су густо распоређени у подручју од интереса. Према Стратегији научног и технолошког развоја Републике Српске 2012–2016. године, у три предложена приоритетна ...

Проблем заосталих мина у пост-конфликтним подручјима и даље предствља огроман проблем у погледу повреда цивила и неискоришћеног земљишта. Хуманитарно деминирање је ризично, скупо и дуготрајно, а могуће су заостале мине и након деминирања. Због тога се поред уобичајених техника и процедура уводе и биолошке методе за откривање експлозива. Најновија истраживања су показала да је могуће обучити пчеле да долазе до мјеста на којима постоји експлозив...

Развијање иновативних рјешења за урбане и социјалне проблеме данашњице представља основу која чини технологије доступним локалној заједници. Концепт „Бања Лука – Smart City“ представља стратешки изазов који повезује истраживачки тим, привредни сектор и јавну управу са циљем да се оснаже ресурси и активности како би се обезбиједило функционисање града на основама енергетске и еколошке одрживости, смањили трошкови, побољшао општи квалитет живота, гарантовала социјална инклузија..

• Побољшати профил инжењера телекомуникација, промовисати интердисциплинарност као одговор на потребе индустрије и допринијети напредовању у технологији, економији и друштву. • Побољшати квалитет традиционалних студија телекомуникација, пружајући додатне компетенције са циљем да се попуни јаз између универзитетског образовања и потреба тржишта на локалном нивоу...

Пројекат има за циљ да развије иновативне методе и технологије за откривање преосталих мина. То се планира постићи побољшањима и интеграцијом постојећих најсавременијих техника, наиме, обученим колонијама пчела у комбинацији са органским полупроводничким сензорских филмовима на бази експлозивне паре, и аутоматском анализом видео записа високе резолуције добијених снимањем са беспилотним летјелицама изнад минских поља...