Навигација

СР1-12 - Увод у теорије социјалног рада

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоцијални рад
НазивУвод у теорије социјалног рада
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
СР1-12обавезан23П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    Уписан други семестар-
    Циљеви изучавања предмета
    Оспособљавање студената за кориштење усвојених знања о теоријским и методолошким основама социјалног рада у разумијевању социјалног рада као практичне дјелатности.
    Исходи учења (стечена знања)
    Способност повезивања особености теорија социјалног рада са универзалним принципима и карактеристикама теорија у хумнистичким и друштвеним наукама; схватање значаја теоријског промишљања праксе социјалног рада и њених етичких основа; стицање јасне слике о предмету, друштвеном контексту и генези социјалног рада, усвајање појмовно-категоријалног апарата социјалног рада, као дијела професионалне лексике социјалних радника.
    Садржај предмета
    Одређивање општих научних појмова (наука, теорија, парадигма, метода, модел); Дефинисање социјалног рада; Циљно-предметне парадигме социјалног рада и опша гледишта о социјалном раду; Однос теорије, праксе и образовања за социјални рад; Карактеристични типови социјалног рада у пракси; Општи теоријско-методски приступи у пракси социјалног рада; Социјални рад у заједници; Етичке основе и базични принципи социјалног рада; Базичне вриједности типичних модела социјалног рада; Вриједности и антивриједности у социјалном раду; Социјалне потребе, проблеми, девијације, промјене и развој као предмет социјалног рада; Методолошке основе науке социјалног рада; Односи и међусобни утицаји науке социјалног рада са другим наукама; Глобализација и социјални рад; Међународне организације релевантне за социјални рад.
    Методе извођења наставе
    Настава на предмету ће се изводити представљањем тема у виду пауер-поинт презентација, разговором о питањима из наставне материје, читањем заданих материјала, писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза.
    Литература
    1. Милосављевић, М. Петровић, Ј. (2017). Увод у социјални рад. Бања Лука: Факултет политичких наука
    2. Howe, D. (1997). Uvod u teoriju socijalnog rada, Beograd: Naučno-istraživački centar za socijalni rad i socijanu politiku Fakultetа političkih nauka
    3. Petrović, J. (2016). Međunarodno definisanje socijalnog rada. Nauka i društvo, Banja Luka: Primaprom
    4. Knežević, M. (2003). Neka razmišljanja o identitetu profesije socijalnog radnika, Ljetopis socijalnog rada, Vol.10 No.1, str 45-60, Zagreb: Pravni Fakultet, Studijski centar socijalnog rada
    5. Петровић, Ј. (2013). Психологија у пракси социјалног рада, Зборник радова са међународног научног скупа Наука и глобализација, Источно Сарајево: Филозофски факултет 899-910.
    Облици провере знања и оцењивање
    Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог на свим елементима провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из испита (максимално 50). Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), једног (1) семинарског рада или усменог презентовања рада на задану тему (5 бодова) и уредног похађања наставе (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова.
    Посебна назнака
    -