Навигација

СР1-21 - Вјештине и технике социјалног рада с појединцем

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије првог циклуса
Студијски програмСоцијални рад
НазивВјештине и технике социјалног рада с појединцем
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
СР1-21обавезан33П + 2В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
    Условљност другим предметимаОблик условљености
    Предмет Вјештине и технике социјалног рада с појединцем представља надоградњу садржаја на предмет Социјални рад с појединцем. Предмет је условљеним одслушаним и положеним предметом Социјални рад са појединцем.одслушан и положен предмет Социјални рад с појединцем
    Циљеви изучавања предмета
    Предмет обухвата стицање знања, вјештина, техника и стратегија рада са појединцем и породицом. Основни садржај усмјерен је ка разјашњењу два најважнија питања: Које вјештине и технике социјални радник користи у раду с појединцем? – односно које су стандардне научно утемељене вјештине и технике које се користе током различитих фаза рада са клијентом тј. у раду с појединцем и породицом. Како социјални радник користи вјештине и технике социјалног рада с појединцем и породицом? – односно које методе, технике и вјештине користи и на који начин, у процесу својух интервенција.
    Исходи учења (стечена знања)
    Реализацијом наставног програма очекује се да студенти стекну основна теоријска и практична знања за примјену различитих метода социјалног рада,. Такође, студенти треба да овладају сљедећим вјештинама: Вјештине интерперсоналне и интраперсоналне комуникације (објаснити и примијенити одговарајуће комуникацијске вјештине у непосредном раду с корисником?; Успостављање и одржавање помагачког односа; Вјештина интервјуисања (слушање, праћење невербалног говора, постављање питања); Вјештина кориштења обрађених техника које се користе у раду с појединцем и породицом; Вјештина писања (инкорпорорања научених садржаја) у налаз и мишљење социјалног радника;
    Садржај предмета
    1. Одређење основних појмова интраперсоналне и интерперсоналне комуникације – шта је комуникација? Дефиниције и обиљежја¸2. Теорије о комуникацији и комуникацијске традиције - Елементи комуникацијског процеса; 3. Комуникацијске вјештине; 4. Вјештине интерперсоналне комуникације; 5. Дијалошки професионални разговор; 6. Комуникација у организацији; 7. Технике које се користе у социјалном раду са појединцем и породицом (интервју, упитник, посматрање, студија случаја, еко-мапа, генограм, скале процјене и др.); 8. Социјална анамнеза – елементи и процес писања социјалне анамнезе. Сврха социјалне анамнезе; 9. Студија случаја – теоријски дио. Приказ случаја, анализа и интерпретација; 10. Скале за процјену породичних односа и функционисања; 11. Терапијски интервју; 12. Терапијски модели социјалног рада (психодинамска, бихејвиорална, когнитивна); 13. Терапијски модели социјалног рада (гешталт, трансакциона аналза, егзистенцијалистичка терапија; 14. Породична терапија у социјалном раду; 15. Роџерсов модел савјетовања и методе савјетовања (директивни и недирективни).
    Методе извођења наставе
    Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. - Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра
    Литература
    1. 1. Жижак, А., Визек Видовић, В., Ајдуковић, М. (2012): Интерперсонална комуникација у професионалном контексту, Едукацијско рехабилитацијски факултет Свеучилишта у Загребу, Принтера група, Загреб.
    2. 2. Видановић, И. (2008): "Појединац и породица ", (треће ауторско издање), Београд.
    3. Урбанц, К. (2006): „Изазови социјалног рада с појединцем“, Загреб, Алинеа.
    4. 6. Žegarac, N. (2015): „Od problema do prilika u vođenju slučaja“, Priručnik za praktičare, Podgorica, APPrint.
    Облици провере знања и оцењивање
    Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова.