Навигација

ММ-5 - Политички односи балканских земаља

Спецификација предмета
Тип студијаАкадемске студије другог циклуса
Студијски програмПолитикологија
НазивПолитички односи балканских земаља
АкронимСтатус предметаСеместарФонд часоваБрој ЕСПБ
ММ-5обавезан1П + В6.0
Наставници
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вежбе)
Условљност другим предметимаОблик условљености
Уписан први семестарУслови похађања предмета и полагања испита из предмета ближе су дефинисани у Одлуци о праћењу и вредновању рада студената у школској 2013/2014. години Факултета политичких наука.
Циљеви изучавања предмета
Предмет изучава политичке односе између савремених балканских земаља, као и њихове унутрашње политичке и друштвене процесе. Предмет полази од географског, историјског али и културног одређења појма Балкан. У оквиру предмета изучава се културно-историјско насљеђе савремених балканских земаља – византијско, османско и аустроугарско. Осим тога предмет изучава националне револуције и настанак балканских држава у 19. и 20. вијеку, најважније историјске догађаје попут свјетских ратова, хладноратовског периода и савремених процеса демократске транзиције, њиховог утицаја на Балкан, његове земље и народе. Овај дио градива неопходно је знање да би се лакше разумијели односи и процеси између и унутар балканских земаља почетком 21. вијека који су примарни дио изучавања унутар овог предмета. Посебан фокус је на постдејтонској Босни и Херцеговини као једној од савремених балканских земаља, њеним унутрашњим процесима, а посебно на њеном односу са другим балканским земљама.
Исходи учења (стечена знања)
Студенти по завршетку курса стичу знања из области политичких односа савремених балканских земаља са посебним фокусум на положај постдејтонске Босне и Херцеговине унутар Балкана. Студенти стичу знања и о процесима и односима унутар савремених балканских земаља, као и о културно-историјским факторима који су обликовали овај простор, његове земље и народе.
Садржај предмета
1. Географско одређење Балкана, његово културно и историјско насљеђе 2. Буђење нација и балканске земље од 1804 до 1878 – Први дио 3. Буђење нација и балканске земље од 1804 до 1878 – Други дио 4. Источно питање, Велика Источна криза и Берлински конгрес 5. Балканске земље од 1878 до 1914 6. Балкан у Првом свјетском рату 7. Балкан између два свјетска рата 8. Понављање градива из првог дијела (први колоквијум) 9. Балкан у Другом свјетском рату 10. Балканске земље од 1944 до 1948 11. Албанија, Бугарска, Румунија и Грчка 1948-1989 12. Југославија од 1948 до 1989 13. Југословенска криза и рат 14. Балканске земље и њихови односи послије 1989 15. Понављање градива из другог дијела (други колоквијум)
Методе извођења наставе
Предвиђено је да се настава изводи кроз часове наставе и часове вјежби у складу са усвојеним академским календаром и распоредом одржавања наставе и вјежби за актуелни семестар у којем се они изводе.
Литература
  1. Стеван, К. Павловић (2004), „Историја Балкана 1804-1945“, Клио, Београд
  2. Ричард, Џ. Кремптон (2003), „Балкан после Другог светског рата“, Клио, Београд
Облици провере знања и оцењивање
Провјера знања ће да се врши током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, кроз усмено испитивање у вријеме испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два колоквијума (по 20 бодова), једног семинарског рада на задану тему (5 бодова) и уредног и активног похађања предмета (5 бодова). Кроз предиспитне обавезе студент може да се освоји највише 50 бодова. Завршни испит се обавља усмено и на њему се провјерава знање из цијелог градива. На завршном испиту је могуће остварити највише 50 бодова. Коначна оцјена из предмета се изводи сабирањем успјеха постигнутог у оквиру свих елемената провјере знања, односно сабирањем бодова из предиспитних обавеза (максимално 50) и бодова из завршног испита (максимално 50). За успјешно испуњење предметних обавеза, односно за стицање минималне пролазне оцјене (6), студент мора укупно освојити најмање 51 бод из предиспитних и испитних обавеза на предмету. Оцјена седам (7) одражава успјех од 61 до 70 бодова, оцјена осам (8) од 71 до 80 бодова, оцјена девет (9) од 81 до 90 бодова, а оцјена десет (10) од 91 до 100 бодова.