Navigacija

Održana radionica „Visoko obrazovanje i tržište rada“

Univerzitet u Banjoj LuciOpšte

U prostorijama Rektorata Univerziteta u Banjoj Luci 28.10.2015. godine održana je radionica na temu „Visoko obrazovanje i tržište rada“. Radionica je bila namijenjena nastavnicima, saradnicima i studentima javnih i privatnih visokoškolskih ustanova, predstanicima nadležnih ministarstava, agencija, zavoda, trgovačkih komora, unije poslodavaca i nevladinih organizacija koje se bave pitanjima povezivanja tržišta rada i obrazovnih institucija.

Održana radionica „Visoko obrazovanje i tržište rada“

Radionicu su zajednički organizovali Univerzitet u Banjoj Luci, Grupa eksperata za reformu visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini i Erazmus+ kancelarija u Bosni i Hercegovini. U svojstvu domaćina, skup su pozdravili prof. dr Valerija Šaula, prorektor Univerziteta u Banjoj Luci, g. Jelena Šantić-Stefanovska, član Grupe eksperata za reformu viskog obrazovanja u Bosni i Hercegovini i g. Suad Muhibić, rukovodilac Erazmus+ kancelarije u Bosni i Hercegovini.

Poseban gost i predavač bio je prof. dr Hoze-Hinez Mora Ruiz (Jose-Gines Mora Ruiz),  penzionisani profesor Univerziteta iz Valensije (Španija) i Univerzitetskog koledža  iz Londona (Instituta za obrazovanje UCL).

Poseban gost i predavač bio je prof. dr Hoze-Hinez Mora Ruiz (Jose-Gines Mora Ruiz), penzionisani profesor Univerziteta iz Valensije (Španija) i Univerzitetskog koledža iz Londona (Instituta za obrazovanje UCL). 

Održana radionica „Visoko obrazovanje i tržište rada“

Radionica je organizovana u sklopu projekta „Misija tehničke pomoći“ (TAM-Technical Assistance Mission), koji finansira Evropska unija, preko svoje nadležne agencije (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency-EACEA).

Međunarodni ekspert, prof. dr Ruiz Mora, predstavio je rezultate nekoliko obimnih istraživanja na pomenutu temu koju su nadležne agencije Evropske unije i pojedini istraživački centri različitih evropskih univerziteta proveli u nekoliko država Evrope. Rezultati istraživanja pokazuju da su problemi adekvatnog povezivanja tržišta rada i visokog obrazovanja zajednički za sve univerziteta u državama Evrope u svim epohama njihovog razvoja. Razlozi za to su, između ostalog, dinamične promjene strukture i zahtjeva tržišta rada, pojava novih zanimanja, tehnološki razvoj, različite mogućnosti zapošljavanja i samozapošljavanja, kao i tradicionalistički pristup shvatanju uloge i misije univerziteta u društvu.

Mogućnosti zapošljavanja diplomiranih studenata i kvalitet kompetencija koje oni stiču završetkom studija treba da budu u fokusu modernog univerziteta, koji se prilagođava uslovima privrednog razvoja sredine u kojoj djeluje i koji time doprinosi njenom razvoju. To sve treba posmatrati u kontekstu ekonomskog i industrijskog razvoja konkretne zajednice i njenih specifičnih kapaciteta i potreba.

Održana radionica „Visoko obrazovanje i tržište rada“

Podsticanje mogućnosti zaposlenja diplomiranih studenata tokom njihovog cjelokupnog radnog vijeka, kao cilj država koje predstavljaju, postavili su i ministri obrazovanja zemalja čiji univerziteti čine tzv. Evropski prostor visokog obrazovanja (u Završnom aktu ministarstskog sastanka održanog u Jerevanu 14. i 15.5. 2015. godine). Tom cilju treba da posluže intenzivnije veze između visokoškolskih ustanova i tržišta rada, dobar balans izneđu teoretskog i praktičnog rada, te podsticanje inovatorstva i preduzetništva. Međunarodna mobilnost, te obavljanje prakse u kompanijama i drugim subjektima poslovnog okruženja, takođe doprinose povećanju mogućnosti zapošljavanja diplomiranih studenata. Pri tome je veoma važno da se nastavni kadar na univerzitetima uporedo sa procesom edukacije (prenosa znanja i potrebnih vještina studentima) brine i o kulturnom i ličnom razvoju studenata, razvoju njihovog kritičkog mišljenja, te pripremama za inovacije i prilagođavanje konkretnim zadacima koji ih očekuju u praksi.

Tokom radionice je istaknuto da kroz postojeće institucionalne mehanizme treba kvalitativno i kvantitativno intenzivirati konsultacije između univerziteta i poslovne zajednice, kako u pripremi novih ili izmjenama postojećih nastavnih planova i programa, u obezbjeđivanju praktičnog rada za sve studente i mogućnosti stažiranja u institucijama partnerima. Time bi se povećao kvalitet rada visokoškolskih ustanova i njihov ugled u zajednici, što bi motivisalo buduće generacije da se školuju upravo na tim univerzitetima. Takođe je potrebno usvajati nove metode podučavanja u nastavnom procesu, obezbijediti cjeloživotno učenje nastavnog kadra, održavati veze sa diplomiranim studentima (kroz alumni asocijacije) i na odgovarajući način pratiti njihove karijere, te na osnovu tako dobijenih podataka korigovati postojeću praksu i/ili planirati strateške pravce daljeg razvoja.

Slike

  • /uploads/attachment/vest/4647/TAM-mala.gif