Navigation

SR1-21 - Vjestine i tehnike socijalnog rada s pojedincem

Course specification
Type of study
Study programme
Course title
AcronymStatusSemesterNumber of classesESPB
SR1-213П + В6.0
Lecturers
Lecturer (for classes)
Lecturer/Associate (for practice)
ConditionОблик условљености
Предмет Вјештине и технике социјалног рада с појединцем представља надоградњу садржаја на предмет Социјални рад с појединцем. Предмет је условљеним одслушаним и положеним предметом Социјални рад са појединцем.одслушан и положен предмет Социјални рад с појединцем
The goal
Предмет обухвата стицање знања, вјештина, техника и стратегија рада са појединцем и породицом. Основни садржај усмјерен је ка разјашњењу два најважнија питања: Које вјештине и технике социјални радник користи у раду с појединцем? – односно које су стандардне научно утемељене вјештине и технике које се користе током различитих фаза рада са клијентом тј. у раду с појединцем и породицом. Како социјални радник користи вјештине и технике социјалног рада с појединцем и породицом? – односно које методе, технике и вјештине користи и на који начин, у процесу својух интервенција.
The outcome
Реализацијом наставног програма очекује се да студенти стекну основна теоријска и практична знања за примјену различитих метода социјалног рада,. Такође, студенти треба да овладају сљедећим вјештинама: Вјештине интерперсоналне и интраперсоналне комуникације (објаснити и примијенити одговарајуће комуникацијске вјештине у непосредном раду с корисником?; Успостављање и одржавање помагачког односа; Вјештина интервјуисања (слушање, праћење невербалног говора, постављање питања); Вјештина кориштења обрађених техника које се користе у раду с појединцем и породицом; Вјештина писања (инкорпорорања научених садржаја) у налаз и мишљење социјалног радника;
Contents
1. Одређење основних појмова интраперсоналне и интерперсоналне комуникације – шта је комуникација? Дефиниције и обиљежја¸2. Теорије о комуникацији и комуникацијске традиције - Елементи комуникацијског процеса; 3. Комуникацијске вјештине; 4. Вјештине интерперсоналне комуникације; 5. Дијалошки професионални разговор; 6. Комуникација у организацији; 7. Технике које се користе у социјалном раду са појединцем и породицом (интервју, упитник, посматрање, студија случаја, еко-мапа, генограм, скале процјене и др.); 8. Социјална анамнеза – елементи и процес писања социјалне анамнезе. Сврха социјалне анамнезе; 9. Студија случаја – теоријски дио. Приказ случаја, анализа и интерпретација; 10. Скале за процјену породичних односа и функционисања; 11. Терапијски интервју; 12. Терапијски модели социјалног рада (психодинамска, бихејвиорална, когнитивна); 13. Терапијски модели социјалног рада (гешталт, трансакциона аналза, егзистенцијалистичка терапија; 14. Породична терапија у социјалном раду; 15. Роџерсов модел савјетовања и методе савјетовања (директивни и недирективни).
Methods of teaching
Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. - Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра
Literature
  1. 1. Žižak, A., Vizek Vidović, V., Ajduković, M. (2012): Interpersonalna komunikacija u profesionalnom kontekstu, Edukacijsko rehabilitacijski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Printera grupa, Zagreb. (Original title)
  2. 2. Vidanović, I. (2008): "Pojedinac i porodica ", (treće autorsko izdanje), Beograd. (Original title)
  3. Urbanc, K. (2006): „Izazovi socijalnog rada s pojedincem“, Zagreb, Alinea. (Original title)
  4. 6. Žegarac, N. (2015): „Od problema do prilika u vođenju slučaja“, Priručnik za praktičare, Podgorica, APPrint. (Original title)
Knowledge check forms and grading
Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова.